Treću mogućnost predstavlja obaveštenje operateru o stajanju vozila u praznom hodu, jer se takvo vreme smatra izgubljenim beskorisnim vremenom koje samo povećava troškove. Da bi se iskoristila ova mogućnost operater mora da definiše sistemu posle koliko vremena stajanja vozila u praznom hodu treba da bude obavešten (npr. 12, min), i o tome ukoliko posle toga vozilo ne nastavi sa kretanjem u kolikom vremenskom razmaku treba da bude ponovo obavešten (npr. 10, min). Nakon dobijanja poruke sa ovakvim sadržajem operater, usmerava pažnju na ovo vozilo i prati ga u realnom vremenu, a poruku smešta u bazu podataka sa vozilima i vozačima, a sve u cilju kasnije edukacije vozača radi smanjenja troškova goriva (stajanja u praznom hodu i drugi slični vidovi nepažnje mogu da povećaju troškove goriva čak 5 i više procenata). Poslednja mogućnost predstavlja obaveštenje od strane sistema ako je vozač pokrenuo vozilo posle isteka radnog vremena ili za vreme vikenda tj. koristi vozilo radi obavljanja nekog privatnog posla. Na osnovu ove poruke operater prvog sledećeg radnog dana povlači iz baze podatke o kretanju vozila i ukoliko ustanovi da je vozilo samo pokrenuto nekoliko metara pretpostavlja da je vozač samo preparkirao vozilo, a ukoliko je vozilo značajnije korišćeno obaveštava pretpostavljenog kako bi protiv vozača bile pokrenute adekvatne disciplinske mere. Pored ovih važnih mogućnosti samog softvera, postoji i čitav niz drugih vrlo praktičnih mogućnosti.
Međutim, ako bismo posmatrali sistem koji pored svega dosad navedenog uključuje i povezivanje sa računarom u vozilu uz primenu još naprednije varijante softvera, dobili smo još mnogo mogućnosti kao što su kontrola parametara rada motora (broj obrtaja, pritisak ulja, temperatura rashladne tečnosti), naglih kočenja, naglih ubrzanja, vožnja iznad zelenog polja na skali broja obrtaja motora, broja radnih sati motora, podsećanja na servis, itd.
Na osnovu ovako dobijenih parametara prikupljenih u bazi podataka u kontrolnom centru moguće je primenom adekvatnog softvera dobiti više desetina dijagrama koji se mogu primeniti za bodovanje vozača radi njihovog stimulisanja (u slučaju potrebe i sankcionisanja), povećanja produktivnosti, promena loših navika vozača, smanjenja rizika od nesreća i verovatno za velike kompanije ono najznačajnije, a to je po tvrdnjama proizvođača opreme smanjenje troškova goriva za
10% i smanjenje troškova održavanja za 5%, što nas dovodi do isplativosti jednog ovakvog sistema posle samo par meseci upotrebe.
Na kraju treba napomenuti da je praćenje vozila zasnovano na razmeni informacija između uređaja u vozilu i kontrolnog centra na primeni GSM/GPRS tehnologije daleko najisplativije pošto operateri mobilne telefonije prenos GPRS podataka naplaćuju prema količini prenetih informacija, a ne po vremenu provedenom na vezi, a u odnosu na neke druge vidove komunikacija kao što su FM primopredajnici čiji su troškovi korišćenja možda i nešto niži, GSM/GPRS sistem danas praktično nema ograničenja koja se tiču udaljenosti samog vozila od kontrolnog centra jer danas gotovo sve razvijenije države imaju mrežu mobilne telefonije na celoj svojoj teritoriji.
Korišćenjem rominga rešava se i problem kada se vozilo nađe na teritoriji druge države što manje iskusnim vozačima koji se možda i po prvi put nalaze u takvoj situaciji može daleko da olakša dolazak na željenu lokaciju. Uz adekvatnu pomoć od operatera iz kontrolnog centra i posedovanjem odgovarajućih karti sistem tada svoju osnovnu ulogu praćenja vozila zamenjuje ulogom sistema za navigaciju jer operater prateći trenutni položaj vozila na karti u realnom vremenu može SMS porukama da navodi vozača kako bi ovaj uspešno stigao do krajnje destinacije.