Sistem za kontrolu pristupa služi za nadzor i fizičku zaštitu zgrade ili njenih delova. Osnovni zadatak sistema je dozvola pristupa (ulaza ili prolaza) isključivo ovlašćenim osobama.
Sastavni delovi savremenih sistema za kontrolu pristupa su:

• elektronski uređaji za identifikaciju osoba (čitači, terminali)
• senzori za nadzor štićenog prostora (krajnje sklopke, PIR senzori, itd.)
• električni prihvatnici
• komunikacioni moduli za razmenu podataka među delovima sistema
• programska podrška za konfiguriranje sistema, nadzor, upravljanje i izveštavanje.

Kroz sistem kontrole pristupa osoba se prvo identifikuje, a onda joj se omogućavaju radnje u skladu sa njihovim pravima i dužnostima.   U zavisnosti   od  sigurnosnih postavki kontrola pristupa može se podeliti na dva dela:

• Fizička kontrola pristupa, kojoj je cilj kontrola pristup zaštićenim zonama i prostorijama. 
• Logička kontrola pristupa, gde je cilj kontrolisati pristup zaštićenim sistemima, informacijama i resursima na računarima ili računarskoj mreži.
  

Oba sistema mogu biti raslojena - iako na primer svi zaposleni mogu ući na glavna vrata, ne mogu svi pristupiti bazama podataka o poslovanju preduzeća ili nekoj od prostorija unutar preduzeća. Zbog toga je najkritičniji trenutak jedinstvena identifikacija pojedinaca, dakle provera da li je određena osoba baš ona za koju se i predstavlja.

To se može postići na mnogo načina:

• pouzdavajući se u čuvara koji proverava zaposlene
• automatski
• ukucavanja tajnog broja, PIN-a na tastaturu (dakle proverom informacije koju pamtite)
• provlačenjem magnetske ili bezkontaktne magnetske kartice (dakle proverom nečega što imate)
• proverom biometrijske osobine (dakle provjerom nečega što jeste)
• kombinacijom dva ili više navedenih načina